за̀вејати

завејати

Стална адреса

Лема

завејати

Извор

том 2, стр. 72, редослед 3

1.а.
ијек. за̀вијати, сврш а. почети вејати.
ијек. — ијекавски
1.б.
фиг. запахнути, почети се ширити (у ваздуху, зраку или у духовној атмосфери).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— С посве друге стране завејао је свјеж вјетрић ... оптимизма нове поезије.
Марј. М.
Све чисто, уредно ... на вас завеје ... дух уљудности.
Ранк.
2.а.
прел. покрити, затрпати, засути (обично о снегу).
прел. — прелазни глагол
— Сметови су завејали наш аеродром. Б 1958. Лутамо кроз башту, и све су стазе завијане цвијетом.
Кркл.
2.б.
непрел. нападати, нагомилати се вејући, направити сметове.
непрел. — непрелазни глагол
— Сув ... снијег завијао је око »куће«.
Чол.
Сан завејао до крова. Мас. за̏ве̄к(а), ијек. за̏вијек(а), прил. заувек, занавек, довека.
— Срце за час престане, а душа завек утоне.
Дуч.
Жалила бих завијек ова сретна љета.
Јур.

Изворни текст (OCR)

за̀вејати, -је̄м, ијек. за̀вијати, сврш. 1. а. почети вејати. б. фиг. запахнути, почети се ширити (у ваздуху, зраку или у духовној атмосфери). — С посве друге стране завејао је свјеж вјетрић ... оптимизма нове поезије. Марј. М. Све чисто, уредно ... на вас завеје ... дух уљудности. Ранк. 2. а. прел. покрити, затрпати, засути (обично о снегу). — Сметови су завејали наш аеродром. Б 1958. Лутамо кроз башту, и све су стазе завијане цвијетом. Кркл. б. непрел. нападати, нагомилати се вејући, направити сметове. — Сув ... снијег завијао је око »куће«. Чол. фиг. Сан завејао до крова. Мас. за̏ве̄к(а), ијек. за̏вијек(а), прил. заувек, занавек, довека. — Срце за час престане, а душа завек утоне. Дуч. Жалила бих завијек ова сретна љета. Јур.