Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

завири́вати

несврштом 2, стр. 77

завири́вати

завиривати

Лема

завиривати

Извор

том 2, стр. 77, редослед 6

  1. 1.

    несврш и уч. према завирити.

    уч. — учестали глагол
  2. 2.

    прел. загле́дати, посматрати; разгледати.

    прел. — прелазни глагол
    — Младе сељанке наилазе туда, завирују разне цвјетове, огледала, кутије.
    Ћор.
    Неодлучан склања се с плочника, а средином улице ... био још смушенији и све му изгледало да га шегрти завирују.
    Рад. Д.
    Ружно је завиривати што други пише.
    Киш
Изворни текст (OCR)
завири́вати, -ѝрује̄м несврш. 1. несврш. и уч. према завирити. 2. прел. загле́дати, посматрати; разгледати. — Младе сељанке наилазе туда, завирују разне цвјетове, огледала, кутије. Ћор. Неодлучан склања се с плочника, а средином улице ... био још смушенији и све му изгледало да га шегрти завирују. Рад. Д. Ружно је завиривати што други пише. Киш.