Одредница

завѝтезити

сврштом 2, стр. 77

завѝтезити

завитезити QA: medium

Лема

завитезити

Извор

том 2, стр. 77, редослед 19

  1. произвести за витеза, учинити витезом (кога). Р-К Реч. за̀вити?, за̏вије̄м (аор. 2. и 3. л. звӣ; р. прид. за̏вио, за̏вӣла; трп. прид. завѝјен, -ѐна) сврш. 1. а. увити завојем (рану), превити.

    аор. — аористл. — лицер. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
    — Хоћете ли ... ми опрати у поточићу руку и завити је?
    Шимун.
    Из торбе је извукао оба завоја, једним завио рану на руци, а другим обавио око трбуха из кога је зјапила огромна рана. Пол. 1959. б. обавити, омотати око чега; увити каквим омотом, замотати: ~ цигарету, ~ у хартију.
    — Ссушио се као испосник, пустио браду, завио око главе мало бедне ахмедије. Бож. Завије му пешкиром чело.
    Каш.
    прекрити, замаглити; прикрити, ублажити нечим.
    — И то је управо и разлог што је ова област тако дуго остала завијена тајанственошћу.
    Псих.
    Ласкао сам], мада то завих у шалу.
    Леск. Ј.
  2. 2.

    савити уназад; пресавивши, заврнувши мало подићи, посувратити.

    — Тада скочи љепота ђевојка, зави скуте, а зави рукавце, она купи по путу дарове.
    НП Вук
    3. а. уврнути, заврнути (завртањ и сл.)
    Деан. Рј.
    б. засукати, увртети.
    — Војник зави руком ... бркове и пусти кроза зубе неки глас.
    Глиш.
    4. променити правац, окренути у страну, изгубити се, нестати за зовијутком, скренути (лево или десно).
    — Р̂ндрија се нагло одвоји од Бајкића и зави за угао у Скадарлију.
    Ћос. Б.
    Обиђе, зави у улицу лево.
    Дав.
    5. завртети главом; слегнути раменима ( у знак сумње и сл.).
    — Бјежиш ли] ... од жандарма? Какав си с њима?
    — Као с браћом рођеном. Газда зави шијом
    — не вјерује му.
    Сиј.
    Ја бих ипак хтио говорити с господом,
    — завије лијевим раменом Салф, као да се физички упире о своју намјеру.
    Бег.
    6. заболети, бити захваћен грчем.
    — Молим те, извини, зави ме стомак.
    Јак.
    Знаш сам да је слаба стомака. Неки пут га одиста тако завије и заболи.
    Ранк.

Фразе

~ главу нар. удати се; ~ у црно унесрећити.
~ се у црно ставити на себе црнину; пасти у велику жалост.

Пододреднице

~ се

1. а. увити се, умотати се, обавити се. — Оде, у хаљину сјајну и блиставу зави се. М-И. фиг. Опет је остао сам са својим корацима. Завио се у себе и ишао. Шег. И опет се село завило тугом. Гор. Сокаче се већ сасвим завило у мрак. Чипл. б. обавити се око чега. — Одвила се златна жица од ведра неба ... Завила се барјактару око барјака. НП Вук. 2. савити се уназад, посувратити се. —У Мојсила се пови штап укосо и рука зави за ударац. Вукић. 3. променити правац пружања, скренути. — Од Плитске завило се поље на сјевер. Павл

увити се, умотати се, обавити се.обавити се око чега.савити се уназад, посувратити се. —У Мојсила се пови штап укосо и рука зави за ударац. Вукић.променити правац пружања, скренути.
Изворни текст (OCR)
завѝтезити, -ӣм сврш. произвести за витеза, учинити витезом (кога). Р-К Реч. за̀вити?, за̏вије̄м (аор. 2. и 3. л. звӣ; р. прид. за̏вио, за̏вӣла; трп. прид. завѝјен, -ѐна) сврш. 1. а. увити завојем (рану), превити. — Хоћете ли ... ми опрати у поточићу руку и завити је? Шимун. Из торбе је извукао оба завоја, једним завио рану на руци, а другим обавио око трбуха из кога је зјапила огромна рана. Пол. 1959. б. обавити, омотати око чега; увити каквим омотом, замотати: ~ цигарету, ~ у хартију. — Ссушио се као испосник, пустио браду, завио око главе мало бедне ахмедије. Бож. Завије му пешкиром чело. Каш. фиг. прекрити, замаглити; прикрити, ублажити нечим. — И то је управо и разлог што је ова област тако дуго остала завијена тајанственошћу. Псих. Ласкао сам], мада то завих у шалу. Леск. Ј. 2. савити уназад; пресавивши, заврнувши мало подићи, посувратити. — Тада скочи љепота ђевојка, зави скуте, а зави рукавце, она купи по путу дарове. НП Вук 3. а. уврнути, заврнути (завртањ и сл.) Деан. Рј. б. засукати, увртети. — Војник зави руком ... бркове и пусти кроза зубе неки глас. Глиш. 4. променити правац, окренути у страну, изгубити се, нестати за зовијутком, скренути (лево или десно). — Р̂ндрија се нагло одвоји од Бајкића и зави за угао у Скадарлију. Ћос. Б. Обиђе, зави у улицу лево. Дав. 5. завртети главом; слегнути раменима ( у знак сумње и сл.). — Бјежиш ли] ... од жандарма? Какав си с њима? — Као с браћом рођеном. Газда зави шијом — не вјерује му. Сиј. Ја бих ипак хтио говорити с господом, — завије лијевим раменом Салф, као да се физички упире о своју намјеру. Бег. 6. заболети, бити захваћен грчем. — Молим те, извини, зави ме стомак. Јак. Знаш сам да је слаба стомака. Неки пут га одиста тако завије и заболи. Ранк.