Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

завитла́вати

несврштом 2, стр. 78

завитла́вати

завитлавати

Стална адреса

Лема

завитлавати

Извор

том 2, стр. 78, редослед 4

  1. 1.

    несврш. и уч. према завитлати.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.

    фиг. разг извргавати подсмеху, шали, подругивати се с ким; намерно извргавати неугодностима.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Шалим се. Ми одавно нисмо имали кога да завитлавамо«, па смо и тога жељћни.
    Јак.
    С тим непримањем у опћину би га завитлавао по милој вољи. Мис.

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према завитлати се. 2. фиr. разг. неозбиљно се држати, збијати шале, измотавати се. в - зњж ~ б Речник српскохрватскога књикевног језика, 11

несврш. и уч. према завитлати се.фиr. неозбиљно се држати, збијати шале, измотавати се. в
Изворни текст (OCR)
завитла́вати, -ѝтла̄ва̄м несврш. 1. несврш. и уч. према завитлати. 2. фиг. разг. извргавати подсмеху, шали, подругивати се с ким; намерно извргавати неугодностима. — Шалим се. Ми одавно нисмо имали кога да завитлавамо«, па смо и тога жељћни. Јак. С тим непримањем у опћину би га завитлавао по милој вољи. Мис.