завѝтлати
завитлати QA: medium
Лема
завитлати
Извор
том 2, стр. 78, редослед 6
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
за̏витла̄ и завѝтла; р. прид. за̏витлао, -а̄ла; трп. прид. за̏вѝтла̄н) сврш.
- 1.
почети витлати.
- 2.
захватити вртлогом, дићи у ковитлац.
— Вјетар дигне ... дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури.
Завитлала вас паника и стра2, као ветар лишће. Ћес. Д.
- 3.а.
покренути кроз ваздух, зрак, махнути, замахнути (чим).
— Каткад је сабљV] ... трзао, завитлао је зраком ... и опет лагано у корице спуштао.
- 3.б.
бацити снажно, са замахом, хитнути.
— Доктор Лаца завитла свом силом боцу од дебела стакла у његово чело. Ков.
- 3.а.
фиr. отерати, одбацити.
— Још ћеш их Турке завитлати у Босну!
Тај човјек ... ме је ... завитлао у тајанствене предјеле најсрамотнијег страха.
- 4.
фиг. преварити; насамарити.
colloquial— Пресрећан је кад му пође за руком да вас ... ваљано завитла и натовари.
Пододреднице
1. почети се витлати. — фиг. Весео се смијех четом завитлао. Вел. 2. боцити се снажно. — Тада сав задихан ... један позорник завитла се усред оне гомиле и снажно шчепа Јуришића. Вас
Изворни текст (OCR)
завѝтлати, -а̄м (аор. 2. и 3. л. за̏витла̄ и завѝтла; р. прид. за̏витлао, -а̄ла; трп. прид. за̏вѝтла̄н) сврш. 1. почети витлати. 2. захватити вртлогом, дићи у ковитлац. — Вјетар дигне ... дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури. Мил. фиг. Завитлала вас паника и стра2, као ветар лишће. Ћес. Д. 3. а. покренути кроз ваздух, зрак, махнути, замахнути (чим). — Каткад је сабљV] ... трзао, завитлао је зраком ... и опет лагано у корице спуштао. Јакш. Ђ. б. бацити снажно, са замахом, хитнути. — Доктор Лаца завитла свом силом боцу од дебела стакла у његово чело. Ков. А. фиr. отерати, одбацити. — Још ћеш их Турке завитлати у Босну! Вес. Тај човјек ... ме је ... завитлао у тајанствене предјеле најсрамотнијег страха. Крл. 4. фиг. разг. преварити; насамарити. — Пресрећан је кад му пође за руком да вас ... ваљано завитла и натовари. Богдан.