зави́јати
завијати QA: medium
Лема
завијати
Извор
том 2, стр. 75, редослед 28
- 1.
несврш и уч. према завити1.
- 2.
говорити заплетено, избегавајући јасно и одређено изјашњавање, околишити.
— Нећу, нећу, rоспар сам ја, завија ти она стара сотона.
— Чекај, каква Управа града? ...
— Гадно је ... Не питај ме, молим те, чућеш и онако.
— Зашто Управа града, не завијај!
Пододреднице
несврш. и уч. према завити се
Изворни текст (OCR)
зави́јати?, за̀вӣја̄м несврш. 1. несврш. и уч. према завити1. 2. говорити заплетено, избегавајући јасно и одређено изјашњавање, околишити. — Нећу, нећу, rоспар сам ја, завија ти она стара сотона. Војн. — Чекај, каква Управа града? ... — Гадно је ... Не питај ме, молим те, чућеш и онако. — Зашто Управа града, не завијај! Ћос. Б.