завла́чити
завлачити
Лема
завлачити
Извор
том 2, стр. 79, редослед 22
- 1.
несврш и уч. према завући.
- 2.
одуговлачити, отезати.
— Вјенчај се ... покори се попу ... није вајде даље завлачити.
Никаквим изговором завлачит већ немојте посао.
- 3.
одвлачити, вући куда далеко.
— Стани па ме не завлачи у далеки свијет.
- 4.
влачити, дрљати.
archaic— Малаксали коњи добри, грозном браном пути живе завлачећи равно поље.
Фразе
~ нос у што показивати неумесну радозналост за што; мешати се где не треба.
Пододреднице
1. несврш. и уч. према завући се. 2. пеј. вући се, вуцарати се. — Завлачећи се овако по хотелима ... ја сам изгубио свако осећање за поштену жену. Уск. 3. одуговлачити се, отезати се, остајати без решења. — Годину дана завлачило се рјешење у опћини. Гор
Изворни текст (OCR)
завла́чити, за̀вла̄чӣм несврш. 1. несврш. и уч. према завући. 2. одуговлачити, отезати. — Вјенчај се ... покори се попу ... није вајде даље завлачити. Ћип. Никаквим изговором завлачит већ немојте посао. М-И. 3. одвлачити, вући куда далеко. — Стани па ме не завлачи у далеки свијет. Шен. 4. заст. влачити, дрљати. — Малаксали коњи добри, грозном браном пути живе завлачећи равно поље. Маж. И.