за̀вође̄ње

завођење

завођење

том 2, стр. 80, редослед 15

—
гл. им. од заводити заво̀зити (се), за̀возӣм (се) несврш. и уч. према завести* (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

за̀вође̄ње с гл. им. од заводити. заво̀зити (се), за̀возӣм (се) несврш. и уч. према завести* (се).