Одредница

за́во̄ј

мтом 2, стр. 80

за́во̄ј

завој

Стална адреса

Лема

завој

Извор

том 2, стр. 80, редослед 16

  1. 1.

    танка тканина за завијање рана; повез од тканине којим се што обавија, веже.

    — Она је ... одрешила завоје, опрала, па наново умотала рану.
    Јакш. Ђ.
    Дођох у ово мени ... непознато друштво гдје ми скипуше с очију завој. Шен. б
  2. 2.

    оно чим се нешто умотава, заштитни омот; коверат, омотница.

    — Из џепа извади онај замотуљак ... и зави га у завој.
    Срем.
    Онда мало отвори завој писма].
    Јов. Ј.
  3. 3.а.

    извијени део пута, реке и др., окука.

    др. — друго
    — Са завоја на седлу угледао Перушина под собом цио грзд.
    Кал.
    Такво једно проширење настаје ... на месту где Дрина избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца.
    Андр. И.
    Једино сјета заостаје на огради минулог времена ... на задњем завоју љета.
    Павл.
  4. 3.б.

    извијени део чега; део (један од кругова) спирале или чега намотаног.

    — Кућица тога пужа је глатка и има косе завоје.
    НЕ
  5. 3.в.

    бора, набор.

    — Био је то плашт од златна ткања ... I лашт ... смотан у мноштво завоја.
    Креш.
  6. 3.г.

    промена правца крвтања: правити завоје. фиг. извијање, прелив у мелодији.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Извијала је зурла и пирлитала непознате мелодије са неочекиваним завојима и прекидима.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
за́во̄ј, -оја м 1. танка тканина за завијање рана; повез од тканине којим се што обавија, веже. — Она је ... одрешила завоје, опрала, па наново умотала рану. Јакш. Ђ. фиг. Дођох у ово мени ... непознато друштво гдје ми скипуше с очију завој. Шен. б 2. оно чим се нешто умотава, заштитни омот; коверат, омотница. — Из џепа извади онај замотуљак ... и зави га у завој. Срем. Онда мало отвори завој писма]. Јов. Ј. 3. а. извијени део пута, реке и др., окука. — Са завоја на седлу угледао Перушина под собом цио грзд. Кал. Такво једно проширење настаје ... на месту где Дрина избија у наглом завоју из дубоког и уског теснаца. Андр. И. фиг. Једино сјета заостаје на огради минулог времена ... на задњем завоју љета. Павл. Б. б. извијени део чега; део (један од кругова) спирале или чега намотаног. — Кућица тога пужа је глатка и има косе завоје. НЕ. в. бора, набор. — Био је то плашт од златна ткања ... I лашт ... смотан у мноштво завоја. Креш. г. промена правца крвтања: правити завоје. фиг. извијање, прелив у мелодији. — Извијала је зурла и пирлитала непознате мелодије са неочекиваним завојима и прекидима. Андр. И.