Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀вратак

мтом 2, стр. 81

за̀вратак

завратак

Лема

завратак

Извор

том 2, стр. 81, редослед 22

  1. —

    (мн. за̀враци, ген. за̀врата̄ка̄) заврнути део рукава.

    мн. — множинаген. — генитив
    — Узвине завратке од рукава капута. Креш. завра̀тати (се), -а̄м (се) сврш. отровати се вратом, љуљом (опојном биљком); опити се. — Од хљеба таковога жита у коме има врата заврата човјек, 'тј. опије се.
    Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
за̀вратак, -тка м (мн. за̀враци, ген. за̀врата̄ка̄) заврнути део рукава. — Узвине завратке од рукава капута. Креш. завра̀тати (се), -а̄м (се) сврш. отровати се вратом, љуљом (опојном биљком); опити се. — Од хљеба таковога жита у коме има врата заврата човјек, 'тј. опије се. Вук Рј.