за̀врети
заврети
Лема
заврети
Извор
том 2, стр. 82, редослед 21
- 1.
(р. прид. за̀врео, -ела) сврш. почети врети. за̀вре̄ти, за̏вре̄м, ијек. за̀вријети, (р. прид. звро, -р̄ла) сврш. 1. упрети, напрегнути се.
— Сагну се и заврије да га камен и сад дигне, да види колико још има снаге.
Ш та сте заврли у тврдоглавост?
- 2.
закочити, зауставити кочницом.
— Сељак сиђе да завре коло.
- 3.
сакрити, завући.
archaic— Једне стране дома понијесмо, а у гору друге завријесмо.
Рј.
- 4.
клонути, занемоћи.
dialectal— Тако скупљена и савита као у клупку, опет завре и обумре.
Пододреднице
1. повр. према заврети (3). — Заврем се у драгу на мекано травно лежиште. Кос. 2. поткрепити се.— Пошто се код ватре смлачи, а хљебом и луком завре ... стане казивати. Љуб
Изворни текст (OCR)
за̀врети, -рӣ (р. прид. за̀врео, -ела) сврш. почети врети. за̀вре̄ти, за̏вре̄м, ијек. за̀вријети, (р. прид. звро, -р̄ла) сврш. 1. упрети, напрегнути се. — Сагну се и заврије да га камен и сад дигне, да види колико још има снаге. Сиј. фиг. Ш та сте заврли у тврдоглавост? Креш. 2. закочити, зауставити кочницом. — Сељак сиђе да завре коло. Шен. 3. заст. сакрити, завући. — Једне стране дома понијесмо, а у гору друге завријесмо. Вук Рј. 4. покр. клонути, занемоћи. — Тако скупљена и савита као у клупку, опет завре и обумре. Љуб.