заврзи́вати
заврзивати
Лема
заврзивати
Извор
том 2, стр. 83, редослед 4
- 1.
несврш и уч. према заврсти.
- 2.а.
фиг. причати којешта, бенетати; млатити се, петљати, оклевати.
— Не заврзуј, него хајде, кад ти кажем.
Знадеш, о старче, па зашто заврзујеш и питаш мене?
Поврвише низ џемат. Само су они најпијанији заврзивали и нису се дали покренути.
- 2.б.
задржавати, досађивати причањем, замајавати.
— Хајд ти својим путом, а ја ћу својим. Не заврзуј свијет по џадама,
— вели Синану жена.
- 2.в.
мешати се у што, упетљавати се, трпати се.
— Доброћудни би стилист пазио да не заврзује у посао у којему је ћорав.
Пододреднице
несврш. и уч. према заврсти се
Изворни текст (OCR)
заврзи́вати, -р̀зује̄м несврш. 1. несврш. и уч. према заврсти. 2. фиг. а. причати којешта, бенетати; млатити се, петљати, оклевати. — Не заврзуј, него хајде, кад ти кажем. Андр. И. Знадеш, о старче, па зашто заврзујеш и питаш мене? М-И. Поврвише низ џемат. Само су они најпијанији заврзивали и нису се дали покренути. Ћоп. б. задржавати, досађивати причањем, замајавати. — Хајд ти својим путом, а ја ћу својим. Не заврзуј свијет по џадама, — вели Синану жена. Сиј. в. мешати се у што, упетљавати се, трпати се. — Доброћудни би стилист пазио да не заврзује у посао у којему је ћорав. Шим. А.