завр́нути
заврнути QA: medium
Лема
заврнути
Извор
том 2, стр. 83, редослед 18
- 1.а.
окренути окрећући затворити, прекинути, смањити, притегнути: ~ кључ, ~ славину, ~ прекидач, ~ дугме на радију, ~ завртањ.
- 1.б.
затворити; запречити.
— Били су душмани ради тога што поп заврну сеоску благајну.
Јер су турски вардали улаци, да су Власи заврнули кланце.
- 2.
посувра-у̏ј тити, подврнути, пресавивши мало задићи, загрнути.
— Заврни, сине Мрђане, заврни ми десну ногавицу.
Пак заврну од злата мараму, и угледа свога господара.
- 3.а.
скренути у страну, завити.
— Затим су се освртали једно за другим, нарочито на углу кад које требаше да заврне у другу улицу.
- 3.б.
фиг. дотаћи се чега као узгред, мало заћи, завирнути.
— Успио је Пескаровић тек сасвим при концу да некако заврне у питање.
- 4.
захватити, потерати, завратити1 (4).
— Седам-осам глава окинули и велики плијен заврнуше.
- 5.
одвратити, одговорити.
— Ја му заврнух: »Учинимо штоrод«.
- 6.
увртањем ушкопити.
— Мораћемо га уштројити!
— Заврнућемо му, као бику.
Фразе
~ врат (вратом), ~ шију удавити, убити, упропастити; ~ мозак залудети; ~ на своју руку стати радити по својој вољи, самостално.
Пододреднице
посувратити се. — Ремен, који се заврнуо, сметао му је, али било је хладњИкаво. Дав
Изворни текст (OCR)
завр́нути, за̀вр̄не̄м сврш. 1. а. окренути; окрећући затворити, прекинути, смањити, притегнути: ~ кључ, ~ славину, ~ прекидач, ~ дугме на радију, ~ завртањ. б. затворити; запречити. — Били су душмани ради тога што поп заврну сеоску благајну. Ћип. Јер су турски вардали улаци, да су Власи заврнули кланце. Март. 2. посувра-у̏ј тити, подврнути, пресавивши мало задићи, загрнути. — Заврни, сине Мрђане, заврни ми десну ногавицу. Кул. Пак заврну од злата мараму, и угледа свога господара. НП Вук. 3. а. скренути у страну, завити. — Затим су се освртали једно за другим, нарочито на углу кад које требаше да заврне у другу улицу. Срем. б. фиг. дотаћи се чега као узгред, мало заћи, завирнути. — Успио је Пескаровић тек сасвим при концу да некако заврне у питање. Мар. 4. захватити, потерати, завратити1 (4). — Седам-осам глава окинули и велики плијен заврнуше. НП Вук. 5. одвратити, одговорити. — Ја му заврнух: »Учинимо штоrод«. Кур. 6. увртањем ушкопити. — Мораћемо га уштројити! — Заврнућемо му, као бику. Моск.