завр́тети
завртети QA: medium
Лема
завртети
Варијанте
завр̀тети
Извор
том 2, стр. 84, редослед 10
- 1.а.
ијек. завр́тјети и завр̀тјети, сврш. а. почети вртети
- 1.б.
направити који обртај, окренути.
— Заврти својом свјетиљком уокруr.
- 1.в.
(главом) окренути (главу) који пут лево-десно; одмахнути (обично у знак чуђења или негодовања).
— И тај рече ... другоме да су рефлекси сасвим исправни, на шта дрУги завртје главом.
- 2.
заврнути (1iа), вртећи забити или притегнути: ~ завртањ. Деан. Рј.
- 3.
(често безл.) пасти на памет, наметнути се у свести.
— Смијешни су и ови падише: кад им нешто под капом заврти, они хоће ... да им свијет буде пеливаном.
Кадшто би јој завртјело, а она
— да бог очува!
— бацала уоколо што би јој до руку долазило.
Фразе
~ мозак (мозгом), памет, главу (коме) залудети, опчарати, опчинити (кога).
завртеле му се сузе у очима напуниле му се очи суза, засузиле; завртео се мозак некоме, заврте ло се(у глави) некоме добио је вртоглавицу. завр́тјети (се) и завр̀тјети (се), -тӣм (се), ек. завр́тети (се) и завр̀тети (се).
Пододреднице
почети се вртети
Изворни текст (OCR)
завр́тети и завр̀тети, -тӣм, ијек. завр́тјети и завр̀тјети, сврш. 1. а. почети вртети. б. направити који обртај, окренути. — Заврти својом свјетиљком уокруr. Војн. в. (главом) окренути (главу) који пут лево-десно; одмахнути (обично у знак чуђења или негодовања). — И тај рече ... другоме да су рефлекси сасвим исправни, на шта дрУги завртје главом. Јонке. 2. заврнути (1iа), вртећи забити или притегнути: ~ завртањ. Деан. Рј. 3. (често безл.) пасти на памет, наметнути се у свести. — Смијешни су и ови падише: кад им нешто под капом заврти, они хоће ... да им свијет буде пеливаном. Њег. Кадшто би јој завртјело, а она — да бог очува! — бацала уоколо што би јој до руку долазило. Цар Е.