Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заврше́так

мтом 2, стр. 85

заврше́так

завршетак

Лема

завршетак

Извор

том 2, стр. 85, редослед 3

  1. 1.а.

    (мн. -е́ци, ген завр̀ше̑та̄ка̄) временска граница после које нешто престаје; престанак.

    мн. — множина
    — Сматрам да ствар треба да узме даљи ток и нађе свој природан и логичан завршетак.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    тачка, просторна граница иза које се нешто не простире.

    — Друм је постајао мучан и без завршетка.
    Јевт.
  3. 2.

    оно чиме се нешто завршава; последњи, крајњи део нечега.

    — Из те је трагичности никао ... баладички завршетак пјесме.
    Марј. М.
  4. 3.

    грам. завршни део, завршни елеменат речи или њене основе; наставак.

    грам. — граматика, граматички
Изворни текст (OCR)
заврше́так, -тка м (мн. -е́ци, ген. завр̀ше̑та̄ка̄) 1. а. временска граница после које нешто престаје; престанак. — Сматрам да ствар треба да узме даљи ток и нађе свој природан и логичан завршетак. Андр. И. б. тачка, просторна граница иза које се нешто не простире. — Друм је постајао мучан и без завршетка. Јевт. 2. оно чиме се нешто завршава; последњи, крајњи део нечега. — Из те је трагичности никао ... баладички завршетак пјесме. Марј. М. 3. грам. завршни део, завршни елеменат речи или њене основе; наставак.