завр́шити
завршити
Лема
завршити
Извор
том 2, стр. 85, редослед 5
- 1.
привести крају, довести до краја, окончати.
— Требало је да одем и завршим испите.
Ви ме баш не охрабрујете да завршим што сам наумио да кажем.
- 2.
бити готов, нестати, умрети.
— Беше ми потпуно и језиво јасно шта то значи: да је завршио, да је умро ... један мој минут.
- 3.
доспети до неког степена у животу, у напредовању.
— Вођа покрета завршит ће као аустријски човјек.
- 4.
зашиљити, направити врх (стогу); покрити стог. Вук Рј.
Пододреднице
доспети до краја; прекинути се. — Тиме се разговор заврши. Шов. Не помишља како се несретно може завршити таква вожња. Јонке
Изворни текст (OCR)
завр́шити, за̀вр̄шӣм сврш. 1. привести крају, довести до краја, окончати. — Требало је да одем и завршим испите. Ћос. Б. Ви ме баш не охрабрујете да завршим што сам наумио да кажем. Креш. 2. бити готов, нестати, умрети. — Беше ми потпуно и језиво јасно шта то значи: да је завршио, да је умро ... један мој минут. СКГ 1937. 3. доспети до неког степена у животу, у напредовању. — Вођа покрета завршит ће као аустријски човјек. Матк. 4. зашиљити, направити врх (стогу); покрити стог. Вук Рј.