Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заву́чен

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 85

заву́чен

завучен

Лема

завучен

Варијанте

заву̀чен

Извор

том 2, стр. 85, редослед 11

  1. 1.

    трп. прид од завући.

    трп. прид. — трпни придев
  2. 2.

    заклоњен далеко у страну, удаљен, забачен.

    — Тај кланац је најзавученије мјесто у читавом нашем краiу.
    Ћоп.
    Јави му се у узаном завученом пролазу женски глас.
    О-А
  3. 3.

    необ. повучен, који се не истиче.

    необ. — необично
    — Шоказивао се пажљивим на све што му говори, а уз то се држао завученим, скромним, понизним.
    О-А
Изворни текст (OCR)
заву́чен и заву̀чен, -а, -о 1. трп. прид. од завући. 2. заклоњен далеко у страну, удаљен, забачен. — Тај кланац је најзавученије мјесто у читавом нашем краiу. Ћоп. Јави му се у узаном завученом пролазу женски глас. О-А. 3. необ. повучен, који се не истиче. — Шоказивао се пажљивим на све што му говори, а уз то се држао завученим, скромним, понизним. О-А.