загла́вити
заглавити
Лема
заглавити
Извор
том 2, стр. 87, редослед 23
- 1.а.
утврдити, учврстити чиме (клином и сл.) да не клима (секиру, мотику и др.).
- 1.б.
спојити углављујући, углабајући.
- 1.в.
учинити неупотребљивим, непокретним, онеспособити за рад, зачепити; испунити какав простор, пролаз и сл. и учинити га неупотребљивим.
— Заглави им топове и отме руске заробљенике.
Толико се скупило људи Да су заглавили собу.
Истрчи на врата, заглави ... врата големом својом тјелесином.
- 1.г.
забити, угурати у што (нпр. у какав теснац или отвор) тако да се тешко може извући, уклештити.
— Друrови су хтели да направе сплав шири од Дрине, да га на једној обали учврсте, а затим да га заглаве. Дед.
- 1.в.
А један црвенко грозно чачка нос само Што не заглави прст. Вас.
- 2.
настрадати, пропасти, погинути, изгубити главу.
— Док ми син није заглавио на раду у Америци, дало се дурати.
Зар оволики труд и мука, па на првом кораку да заглавимо.
- 3.а.
окончати, довршити.
— Славна та Клара заглавит ће своје дане невесело у собици под кровом.
Хвала
— заглави Иван и изађе хитрим кораком из дворца. Ков.
- 3.б.
извести закључак, закључити; исп. заглавак (5).
— И мислећи на све те разлоге заглавише како у Чабруши није бољег женика.
Фразе
~ хапс, затвор доспети у затвор, бити затворен.
Пододреднице
а. запасти у што одакле је тешко изићи; зауставити се прикљештен (нпр. у неком тесном пролазу). — Заглавио се један од везирових топова у блату. Андр. И. Кост му се у грлу заглавила. Кол. фиг. А сада Микцу жао што се заглавио у овај положај, па га страх отићи кући. Кал. б. угурати се, увући се у што тесно, узано, углобити се. — фиг. Заглави се онако дугачак у последњу скамију. Срем
Изворни текст (OCR)
загла́вити, за̀гла̄вӣм сврш. 1. а. утврдити, учврстити чиме (клином и сл.) да не клима (секиру, мотику и др.). б. спојити углављујући, углабајући. в. учинити неупотребљивим, непокретним, онеспособити за рад, зачепити; испунити какав простор, пролаз и сл. и учинити га неупотребљивим. — Заглави им топове и отме руске заробљенике. Мат. Толико се скупило људи Да су заглавили собу. Бен. Истрчи на врата, заглави ... врата големом својом тјелесином. Донч. Г. забити, угурати у што (нпр. у какав теснац или отвор) тако да се тешко може извући, уклештити. — Друrови су хтели да направе сплав шири од Дрине, да га на једној обали учврсте, а затим да га заглаве. Дед. В. А један црвенко грозно чачка нос само Што не заглави прст. Вас. 2. настрадати, пропасти, погинути, изгубити главу. — Док ми син није заглавио на раду у Америци, дало се дурати. Пав. Зар оволики труд и мука, па на првом кораку да заглавимо. Јак. 3. а. окончати, довршити. — Славна та Клара заглавит ће своје дане невесело у собици под кровом. Шен. Хвала — заглави Иван и изађе хитрим кораком из дворца. Ков. А. б. извести закључак, закључити; исп. заглавак (5). — И мислећи на све те разлоге заглавише како у Чабруши није бољег женика. Шимун.