Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

заглавѝњати

сврштом 2, стр. 87

заглавѝњати

заглавињати

Лема

заглавињати

Извор

том 2, стр. 87, редослед 22

  1. 1.

    почети главињати.

  2. 2.

    одлутати, отумарати, поћи.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Но свечаност је започињала једва у четири сата, те он заглавиња некуда улицом и управи к мору.
    Цар Е.
  3. 3.

    прел. збунити, помести.

    прел. — прелазни глагол
    — Та карневалска играрија с једним човјеком ... морала га је једног дана јаче заглавињати у скрушеном држању.
    Божић
Изворни текст (OCR)
заглавѝњати, -а̄м сврш. 1. почети главињати. 2. покр. одлутати, отумарати, поћи. — Но свечаност је започињала једва у четири сата, те он заглавиња некуда улицом и управи к мору. Цар Е. 3. прел. збунити, помести. — Та карневалска играрија с једним човјеком ... морала га је једног дана јаче заглавињати у скрушеном држању. Божић.