Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀глухнути

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 89

за̀глухнути

заглухнути

Лема

заглухнути

Извор

том 2, стр. 89, редослед 24

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    за̏rлухнӯ) сврш.

  3. 1.

    прел. учинити глувим или наглувим; изазвати привремено смањење јасности слуха (лупом, виком и сл.).

    прел. — прелазни глаголсл. — слично
    — Није да се дере, него да заглухне уши.
    Срем.
    Вест да је Рокса испрошена просто ме је заглухнула.
    Ком.
  4. 2.

    непрел. постати глув или наглув; привремено изгубити способност јасног слуха.

    непрел. — непрелазни глагол
    — Њу је гушило њено рођено срце. Уши су заглухнуле, исколачене очи обневиделе.
    Андр. И.
    Од ... бректања заглухнуше му уши.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
за̀глухнути, -не̄м (аор. 2. и 3. л. за̏rлухнӯ) сврш. 1. прел. учинити глувим или наглувим; изазвати привремено смањење јасности слуха (лупом, виком и сл.). — Није да се дере, него да заглухне уши. Срем. Вест да је Рокса испрошена просто ме је заглухнула. Ком. 2. непрел. постати глув или наглув; привремено изгубити способност јасног слуха. — Њу је гушило њено рођено срце. Уши су заглухнуле, исколачене очи обневиделе. Андр. И. Од ... бректања заглухнуше му уши. Вел.