загово̀рити
заговорити
Лема
заговорити
Извор
том 2, стр. 91, редослед 5
- 1.а.
разговором или другим чим задржати.
— Хтели сте да нас заварате и да нас овдје заговорите. Петр.
- 1.б.
разговором одвратити пажњу од нечега; забашуритши.
— Мисли он мене смотати и заговорити. А јок!
Да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: »А што сте се, децо, тако, накинђVрили?«
- 1.в.
преварити, обманути.
— Пробај да га заговориш, да га заведеш. Свака реч ће ти се о његову отреситост разбити.
Мисли он мене смотати и заговорити.
- 2.
дати повољно мишљење о коме или чему, приказати кога или што у повољној светлости, препоручити.
— Хвалили су га и замолили ме да га заговорим код свога дједа.
Нашем управитељу опћине прала сам рубље по оној зими боса, да ме заговори да добијем потпору.
- 3.в.
заветовати.
- 3.в.
пр. уз заговор (2).
Пододреднице
задржати се у разговору или због чега другог; занети се у разговор. — Р̂ко се заговорим, подсјетите ме сами. Л-К. ма заговорисмо се ... па сметнух с ума. лшши
Изворни текст (OCR)
загово̀рити, -о̀ворӣм сврш. 1. а. разговором или другим чим задржати. — Хтели сте да нас заварате и да нас овдје заговорите. Петр. В. б. разговором одвратити пажњу од нечега; забашуритши. — Мисли он мене смотати и заговорити. А јок! Куш. Да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: »А што сте се, децо, тако, накинђVрили?« Ранк. в. преварити, обманути. — Пробај да га заговориш, да га заведеш. Свака реч ће ти се о његову отреситост разбити. Јакш. Ђ. Мисли он мене смотати и заговорити. Куш. 2. дати повољно мишљење о коме или чему, приказати кога или што у повољној светлости, препоручити. — Хвалили су га и замолили ме да га заговорим код свога дједа. Шкреб. Нашем управитељу опћине прала сам рубље по оној зими боса, да ме заговори да добијем потпору. Мишк. 3. в. заветовати. В. пр. уз заговор (2).