заго̀рети
загорети
Лема
загорети
Извор
том 2, стр. 92, редослед 17
- 1.
ијек. заго̀рјети, сврш 1. поцрнети и добити непријатан укус и кору на додиру са судом због прејаке ватре (о јелу); препећи се.
— Људи, бојим се, да неће загорети lракија].
Крчма и сад ... мирише загореном џигерицом.
- 2.а.
нагорети, поцрнети од ватре (о дрвеним предметима, оружју).
— Окреће пуначко прасе на загорјелом ражњу.
- 2.в.
Борб је била јака, па су пушке прилично загореле. Вес.
- 2.б.
поцрнети, испећи се на сунцу.
— Немирне очи ... сијевале из пуног, руменог и загореног лица.
- 3.а.
фиг. јако ожеднети, остати дуго без пића.
— Има ли вина? Ја сам загорио.
- 3.б.
промукнути од пића.
— Он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је заrорео.
- 4.
фиг. бити, дуго остати незадовољене жеље, прохтева и сл; успалити се.
— Стигла је... да загори и од чисте женске зависти и радозналости.
Изворни текст (OCR)
заго̀рети, -рӣм, ијек. заго̀рјети, сврш. 1. поцрнети и добити непријатан укус и кору на додиру са судом због прејаке ватре (о јелу); препећи се. — Људи, бојим се, да неће загорети lракија]. Коч. Крчма и сад ... мирише загореном џигерицом. Божић. 2. а. нагорети, поцрнети од ватре (о дрвеним предметима, оружју). — Окреће пуначко прасе на загорјелом ражњу. Мил. В. Борб је била јака, па су пушке прилично загореле. Вес. б. поцрнети, испећи се на сунцу. — Немирне очи ... сијевале из пуног, руменог и загореног лица. Кос. 3. фиг. а. јако ожеднети, остати дуго без пића. — Има ли вина? Ја сам загорио. Јурк. б. промукнути од пића. — Он отеже промуклим крупним гласом, за који се обично каже да је заrорео. Ранк. 4. фиг. бити, дуго остати незадовољене жеље, прохтева и сл; успалити се. — Стигла је... да загори и од чисте женске зависти и радозналости. Маш.