за́гпавак

загпавак

Лема

загпавак

Извор

том 2, стр. 87, редослед 19

1.
и клин којим се што заглављује (нпр. коса за држање); заглављени, углобљени део каквог сложеног предмета.
нпр. — на пример
— Ти украси у дрву не познају људског ни животињског лика, осим у најређим случајевима (заглавци дрвених столица у Босни, гусле).
Баб.
2.
саставак, место где је нешто заглављено.
— И једна је црна локомотива ... пројурила, те се још дуго чуло како шине на заглавцима прагова ударају у једноличном размаку.Крл.
3.
в. зглавак.
— За један секунд Григорије ... шчепа руку која је кидала пређицу на кубури. Застењавши он је стеже у заглавку.
Моск.
4.
јабука, облучје на седлу.
— ослањајући се руком на заглавак седла, паша се окретао назад и говорио.
Андр. И.
5.
в. закључак.
— Сваки доумак састоји се дакле од два суда ... из којих извире трећи заглавак (conclusio).
Баз.

Изворни текст (OCR)

ђза́гпавак, -а̄вка и 1. клин којим се што заглављује (нпр. коса за држање); заглављени, углобљени део каквог сложеног предмета. — Ти украси у дрву не познају људског ни животињског лика, осим у најређим случајевима (заглавци дрвених столица у Босни, гусле). Баб. 2. саставак, место где је нешто заглављено. — И једна је црна локомотива ... пројурила, те се још дуго чуло како шине на заглавцима прагова ударају у једноличном размаку.Крл. 3. в. зглавак. — За један секунд Григорије ... шчепа руку која је кидала пређицу на кубури. Застењавши он је стеже у заглавку. Моск. 4. јабука, облучје на седлу. — ослањајући се руком на заглавак седла, паша се окретао назад и говорио. Андр. И. 5. в. закључак. — Сваки доумак састоји се  дакле од два суда ... из којих извире трећи заглавак (conclusio). Баз.