за̀грејати
загрејати
Лема
загрејати
Извор
том 2, стр. 94, редослед 22
- 1.а.
ијек. за̀гријати, сврш а. почети грејати.
- 1.б.
учинити топлим, врелим.
— Загријемо ли ту смјесу, осјетит ћемо мирис по оцту.
Ако ћеш да се не кајеш, загреј добро пећ, седи крај прозора, гледај снежне пахуљице.
- 2.
фиг. изазвати занимање, пажњу, учешће у чему, заинтересовати; занети, одушевити.
— Он је знао тајну да људе загреје, убеди и поведе са собом.
Никад га не загрија.
Пододреднице
1. осетити топлину у телу, угрејати се, постати топао; попити мало више алкохола. —Ходао сам по дворишту да се мало загријем. Чол. Превише се човјек загријао ракијом. Фелд. 2. фиг. постати приврженик (нечега), прихватити (што); одушевити се (чиме). — За ову идеју био се заrрејао. Јов. С. Свега тога не би било да се и опет нијесу за филозофију загријали и највиши кругови. Са3
Изворни текст (OCR)
за̀грејати, -је̄м, ијек. за̀гријати, сврш. 1. а. почети грејати. б. учинити топлим, врелим. — Загријемо ли ту смјесу, осјетит ћемо мирис по оцту. Кем. Ако ћеш да се не кајеш, загреј добро пећ, седи крај прозора, гледај снежне пахуљице. Вес. 2. фиг. изазвати занимање, пажњу, учешће у чему, заинтересовати; занети, одушевити. — Он је знао тајну да људе загреје, убеди и поведе са собом. Скерл. Никад га не загрија. Леск. Ј.