за̀гристи
загристи
Лема
загристи
Извор
том 2, стр. 95, редослед 21
- 1.а.
захватити, стегнути зубима.
— Нашао је исцијеђену ... половину лимуна ... загризао и љутито бацио.
Јаук, нечујан, али ... болан загризао у обезумљену утробу.
- 1.б.
нешто мало и на брзину појести, презалогајити.
— Ја не могу више, ако не загризем штогод.
- 2.
фиг. упустити се у што, почети, подухватити се чега.
— Ја сам сад, штоно се вели, загризао у ту ствар.
Таман сте загризли једну тему, а Емерсон вам је истрже и даје вам другу.
Фразе
~ удицу (меку, мамац) упасти у припремљену клопку; ~ (у) киселу јабуку упасти, упустити се у што непријатно, тешако.
Пододреднице
а. посвађати се. — И ја сам чуо да су се загризли Кнез и Господар, па мудро говориш. Љуб. Дакле се љуто загризли? А да! Крви је доста! Шен. б. закачити се о кога задиркујући га, пецнути. — Марко ... диже се па пође ... у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу. Ћип. в. ући, увући се, укљештити се, чврсто се прикачити. — Вражјим му се страхом загризао Гуша у кости. Кос. Али мјесто гдје се загризао није напуштао. Донч
Изворни текст (OCR)
за̀гристи, -и́зе̄м сврш. 1. а. захватити, стегнути зубима. — Нашао је исцијеђену ... половину лимуна ... загризао и љутито бацио. Чол. фиг. Јаук, нечујан, али ... болан загризао у обезумљену утробу. Мих. б. нешто мало и на брзину појести, презалогајити. — Ја не могу више, ако не загризем штогод. Шимун. 2. фиг. упустити се у што, почети, подухватити се чега. — Ја сам сад, штоно се вели, загризао у ту ствар. Шен. Таман сте загризли једну тему, а Емерсон вам је истрже и даје вам другу. Прод.