загу́шитн
загушитн QA: medium
Лема
загушитн
Извор
том 2, стр. 98, редослед 11
- 1.а.
усмртити кога онемогућивши му дисање, угушити, задавити.
— Намислила сам била ... да га загушим, и то баш у продолу.
- 1.б.
јако отежати (некоме) дисање због недовољног приступа свежег ваздуха, зрака.
— Смрад барута нас је загушио. Дед.
- 1.в.
фиг. Слутња се згусну у црно сазнање, загуши дах и крвоток. Лал.
- 1.в.
сузбити, савладати.
— Видјело се како настоји загушити жесток плач.
Ослушнуо је], али одмах затим загуши га сан.
- 1.г.
не дати нечему да се (потпуно) развије.
— Нарастао драч и загушио сјеме.
- 2.
препунити, претрпати тако да настане тишма, гужва (о људима).
— Жене загушише црквена врата, давећи једна другу.
Загушише војници уске улице доњег града.
- 3.
умањити звук нечега, учинити да се нешто не чује.
— Експлозије бомби загушиле су за тренутак клокотање митраљеза.
Рече Елвира нешто загушеним гласом.
- 4.
зачепити, запушити.
— Киша ... спере сав прах с лишћа што ... поре загуши. М I867.
Фразе
сузе (плач) су га загушиле не може да говори од суза (плача).
Пододреднице
повр. — Није знао или би као луд да се загуши смијехом или да заплаче. О-А. Дуги час буде до представе ... а већ с загуши на вратима грдне дворане занесени свет. Каш. Цеви ... су се ... биле сасвим од чађи загушиле. Нен. Љ
Изворни текст (OCR)
загу́шитн, за̀гӯшӣм сврш. 1. а. усмртити кога онемогућивши му дисање, угушити, задавити. — Намислила сам била ... да га загушим, и то баш у продолу. Кос. б. јако отежати (некоме) дисање због недовољног приступа свежег ваздуха, зрака. — Смрад барута нас је загушио. Дед. В. фиг. Слутња се згусну у црно сазнање, загуши дах и крвоток. Лал. в. сузбити, савладати. — Видјело се како настоји загушити жесток плач. Шимун. Ослушнуо је], али одмах затим загуши га сан. Црњ. г. не дати нечему да се (потпуно) развије. — Нарастао драч и загушио сјеме. М-О. 2. препунити, претрпати тако да настане тишма, гужва (о људима). — Жене загушише црквена врата, давећи једна другу. Чипл. Загушише војници уске улице доњег града. Црњ. 3. умањити звук нечега, учинити да се нешто не чује. — Експлозије бомби загушиле су за тренутак клокотање митраљеза. Минд. Рече Елвира нешто загушеним гласом. Ков. А. 4. зачепити, запушити. — Киша ... спере сав прах с лишћа што ... поре загуши. М I867.