Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

загу̀шљив

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 98

загу̀шљив

загушљив

Лема

загушљив

Извор

том 2, стр. 98, редослед 12

  1. 1.а.

    у коме нема свежег ваздуха, зрака, који отежава дисање, који гуши.

    — Преко дворишта улази право у загушљиву кухињу. Петр.
  2. 1.в.

    И опет тишина, тешка, спарна, загушљива тишина. Матош.

  3. 1.б.

    фиr. тежак, скучен, узак, без видика, ситничарски.

    — Треба жигосати загушљиву, ситничарску моралну атмосферу нашег јавног и приватног живота.
    Матош
    Јакшић је загазио у брлог оговарања загушљивог маловарошког живота.
    Скерл.
  4. 1.в.

    који усмрћује онемогућавајући дисање: загушљиви гасови, плинови; исп. загушљивци.

    исп. — испореди
  5. 2.

    пригушен, тих (о гласу).

    — Отпоче говорити ... загушљивим гласом.
    Дом.
Изворни текст (OCR)
загу̀шљив, -а, -о 1. а. у коме нема свежег ваздуха, зрака, који отежава дисање, који гуши. — Преко дворишта улази право у загушљиву кухињу. Петр. В. И опет тишина, тешка, спарна, загушљива тишина. Матош. б. фиr. тежак, скучен, узак, без видика, ситничарски. — Треба жигосати загушљиву, ситничарску моралну атмосферу нашег јавног и приватног живота. Матош. Јакшић је загазио у брлог оговарања загушљивог маловарошког живота. Скерл. в. који усмрћује онемогућавајући дисање: загушљиви гасови, плинови; исп. загушљивци. 2. пригушен, тих (о гласу). — Отпоче говорити ... загушљивим гласом. Дом.