Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

загњу́рити

сврштом 2, стр. 90

загњу́рити

загњурити

Лема

загњурити

Извор

том 2, стр. 90, редослед 17

  1. 1.

    прел спустити у воду или течност, текућину уопште, умочити, потопити; уронити, завући.

    — Загњури главу у јастук и зајеца.
    Мил.
    В. Загњурио је образ дубоко у дланове.
    Крл.
    Загњурите га у море обмана.
    С-Ц
  2. 2.

    непрел. загњурити се.

    непрел. — непрелазни глагол
    — Тек је један карташки пар, тамо подаље за једним столићем, загњурио у своју игру.
    Мар.

Пододреднице

~ се

а. ући, заћи у течност, текућину целим телом. — Ја ћу се одмах загњурити у воду. Вел. б. фиг. предати се каквом послу, потпуно, искључиво, унети се, задупсти се. — Отпутовавши поново у Шlвајцарску заrњурила се у теозофијӯ. Петр. В. Ја сам се сав загњурио у понорне своје мисли. Уј

ући, заћи у течност, текућину целим телом.фиг. предати се каквом послу, потпуно, искључиво, унети се, задупсти се.В. Ја сам се сав загњурио у понорне своје мисли. Уј
Изворни текст (OCR)
загњу́рити, за̀гњӯрӣм сврш. 1. прел. спустити у воду или течност, текућину уопште, умочити, потопити; уронити, завући. — Загњури главу у јастук и зајеца. Мил. В. Загњурио је образ дубоко у дланове. Крл. фиг. Загњурите га у море обмана. С-Ц. 2. непрел. загњурити се. — Тек је један карташки пар, тамо подаље за једним столићем, загњурио у своју игру. Мар.