зада́вити
задавити
Лема
задавити
Извор
том 2, стр. 99, редослед 3
- 1.
усмртити кога дављењем.
— Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задаве путника и узму му торбу. Дуч. фиr. Ноћас могао је јоu лећи на својој постељи и задавити своју тајну.
- 2.
учинити да се нешто не чује у пуној мери; пригушити, загушити.
— Само чух неку лупу, стењање, рвање, задављен глас Станијин.
Пододреднице
повр. — фиг. Олга се увек неком мишљу задавила пре него што би који залогај прогутала. Јанк. Нто, читав бијес V њему је потонуо, задавио се сам у себи и нема снаге. Шег
Изворни текст (OCR)
зада́вити, за̀да̄вӣм сврш. 1. усмртити кога дављењем. — Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задаве путника и узму му торбу. Дуч. фиr. Ноћас могао је јоu лећи на својој постељи и задавити своју тајну. Војн. 2. учинити да се нешто не чује у пуној мери; пригушити, загушити. — Само чух неку лупу, стењање, рвање, задављен глас Станијин. Лаз. Л.