за́дак

задак

Лема

задак

Извор

том 2, стр. 99, редослед 15

1.
(мн. за́ци, ген. за̑да̄ка̄) задња страна, задњи део нечега, позадина.
мн. — множинаген. — генитив
— Отворише се у затку браварнице мала врата.
Шен.
Дим и пламен лизну из цијеви на затку тенка].
Наз.
Између чемпреса]... се види тамни задак маслинове шуме.
Војн.
2.
стражњица (обично у животиња).
— Треснуо га песницом по затку, те је коњ одскочио и зарзао.
Бен.
Одмицао је врцкајући затком. КН 1959.

Изворни текст (OCR)

за́дак, за́тка м (мн. за́ци, ген. за̑да̄ка̄) 1. задња страна, задњи део нечега, позадина. — Отворише се у затку браварнице мала врата. Шен. Дим и пламен лизну из цијеви на затку тенка]. Наз. Између чемпреса]... се види тамни задак маслинове шуме. Војн. 2. стражњица (обично у животиња). — Треснуо га песницом по затку, те је коњ одскочио и зарзао. Бен. Одмицао је врцкајући затком. КН 1959.