Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зада̀хтати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 100

зада̀хтати

задахтати

Лема

задахтати

Извор

том 2, стр. 100, редослед 11

  1. а.

    (имп. зада̀шћи) сврш. а. почети дахтати.

    имп. — императив
    — фиr. Зацвилила је и задахтала сњежна олуја.
    Шимун.
    Онда ће наново задахтати земља да окити ... сваки грм.
    Мих.
  2. б.

    задихано, дашћући проговорити.

    — Тад се онај лијечник запуХао ... и окренувши се назочнима, задашћ Ова ...
    Бег.
    Опростите, опростите!
    — задахта дона Агрипина.
    Франг.

Пододреднице

~ се

задихати се, задувати се (од брзог хода или трчања). — Изубијао се јадник, задахтао се и ознојио. Вел. А ти ... не шибај тако коње, та видиш да су се задахтали уз бријег. Шимун. фиr. Сустиже, ево, аутомобил задахтани воз. Каш

задихати се, задувати се (од брзог хода или трчања).
Изворни текст (OCR)
зада̀хтати, за̀дашће̄м (имп. зада̀шћи) сврш. а. почети дахтати. — фиr. Зацвилила је и задахтала сњежна олуја. Шимун. Онда ће наново задахтати земља да окити ... сваки грм. Мих. б. задихано, дашћући проговорити. — Тад се онај лијечник запуХао ... и окренувши се назочнима, задашћ Ова ... Бег. Опростите, опростите! — задахта дона Агрипина. Франг.