заде́вати

задевати

Лема

задевати

Извор

том 2, стр. 100, редослед 21

1.
ијек. задијѐвати 1 несврш. и уч. према заденути.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
2.
задиркивати, пецкати.
— Немој више мене да задеваш.
Вук
Рј. Светио се на њој због шала сеоских цура које су га задијевале.
Десн.

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према заденути се. 2. уз. повр. задиркивати, пецкати један другога. — Ако се не свађају, а они се задевај или »товаре« узајамно. Срем

несврш. и уч. према заденути се.уз. повр. задиркивати, пецкати један другога.

Изворни текст (OCR)

заде́вати, за̀де̄ва̄м, ијек. задијѐвати 1. несврш. и уч. према заденути. 2. задиркивати, пецкати. — Немој више мене да задеваш. Вук Рј. Светио се на њој због шала сеоских цура које су га задијевале. Десн.