задѐва̄ч

задевач

задевач

том 2, стр. 100, редослед 22

в.
ијек. задјѐва̄ч, м в. задевало. Прав.
ијек. — ијекавскив. — (после броја) векправ. — правопис

Изворни текст (OCR)

задѐва̄ч, -а́ча, ијек. задјѐва̄ч, м в. задевало. Прав.