за̀денӯт
заденут
Лема
заденут
Извор
том 2, стр. 101, редослед 9
- 1.
-ѐна и за̀дет, за̀дета; прил. пр. за̀денӯв(ши) и за̀де̄в(ши) ) сврш. = задести и задети 1. ставити, закачити (за што, о што), затаћи.
— У средини ... ступао је доктор ... са левом руком заденутом за ревер свога жакета.
Задио фрулу за појас.
А Купа је и даље текла мирно, слична тешкој зеленој коси, у коју је слап као бисерни чешаљ задјенут.
- 2.
ставити у што, угурати, забости.
— И задену јатаган у грло.
Некога нечим задиве и задену му жаоку зависти у срце.
- 3.
заподенути, започети, заметнути (борбу, кавгу, разговор).
— Кепец овај пут није био тако полетан као испрва; али опет задену
Нед. Сједе ... на камен па задједе збор.
- 4.а.
захватити што у лету, окрзнути; закачити.
— Iрошло му тане кроз хаљине, али му меса нијезадјело.
Рј. Пушку пали војвода Вучуре, те задједе Петра Бошковића.
- 4.б.
дирнути кога речима.
— Није се усудио ... ни погледати камоли задјести Спасојеву кћер.
Ујео си ме р'јечју и њоме си задио мене.
- 4.в.
задесити.
— Тако ме ненадано чудо не задјело! Н. посл.
Фразе
~ за појас ир. надмашити, претећи у вредности; могао би га за појас ~ веома је снажан; засвирати (посвирати) и за пас (појас) ~ престати с нечим што већ дуго траје, а што је досадило.
Пододреднице
= заденути се 1. повр. и у3. повр. — Задјеше се очи Анетине, а за златне токе Иванове. НП Вук. Свађали су се ... ради макар чега, само да се закваче и задјену једни о друrе. Бен. 2. завадити се. — Зађешће се за бијеле овце. Вук Рј. 3. појавити се, заметнути се. — Прамен се је магле задјенуо преко мора од Сијења бијела. НП Вук
Изворни текст (OCR)
за̀денӯт, -ӯта, задѐвен, -ѐна и за̀дет, за̀дета; прил. пр. за̀денӯв(ши) и за̀де̄в(ши) ) сврш. = задести и задети 1. ставити, закачити (за што, о што), затаћи. — У средини ... ступао је доктор ... са левом руком заденутом за ревер свога жакета. Ћос. Б. Задио фрулу за појас. Матош. фиг. А Купа је и даље текла мирно, слична тешкој зеленој коси, у коју је слап као бисерни чешаљ задјенут. Гор. 2. ставити у што, угурати, забости. — И задену јатаган у грло. Вес. фиг. Некога нечим задиве и задену му жаоку зависти у срце. Сек. 3. заподенути, започети, заметнути (борбу, кавгу, разговор). — Кепец овај пут није био тако полетан као испрва; али опет задену бој. Нед. Сједе ... на камен па задједе збор. Креш. 4. а. захватити што у лету, окрзнути; закачити. — Iрошло му тане кроз хаљине, али му меса нијезадјело. Вук Рј. Пушку пали војвода Вучуре, те задједе Петра Бошковића. НП Вук. б. дирнути кога речима. — Није се усудио ... ни погледати камоли задјести Спасојеву кћер. Љуб. Ујео си ме р'јечју и њоме си задио мене. М-И. в. задесити. — Тако ме ненадано чудо не задјело! Н. посл. Вук.