за̀дисати

задисати

Лема

задисати

Извор

том 2, стр. 103, редослед 5

1.
пуштати из себе, ширити задах, воњ, смрад; заударати.
— Задише из ње као нека буђ.
Глиш.
Задисаше на ракију као да се бачва просула.
Лал.
2.
запахњивати, задахњивати мирисом.
— Задише га блаrа, смоласта боровина.
Ранк.
Душа трепти на криоцима ријечи, те предивном задишеш ме силом.
Прер.
Свој спев поделио је песник у десет певања, у којима је пуно лепих описа, који нас задишу свежином праве и чисте поезије.
Нед.

Изворни текст (OCR)

за̀дисати, -ише̄м несврш. 1. пуштати из себе, ширити задах, воњ, смрад; заударати. — Задише из ње као нека буђ. Глиш. Задисаше на ракију као да се бачва просула. Лал. 2. запахњивати, задахњивати мирисом. — Задише га блаrа, смоласта боровина. Ранк. фиг. Душа трепти на криоцима ријечи, те предивном задишеш ме силом. Прер. Свој спев поделио је песник у десет певања, у којима је пуно лепих описа, који нас задишу свежином праве и чисте поезије. Нед.