Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̏дово̄љан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 104

за̏дово̄љан

задовољан

Лема

задовољан

Извор

том 2, стр. 104, редослед 22

  1. 1.

    који има оно што жели, који је задовољен у својим жељама, који не тражи више и друкчије од оног што има.

    — Фдатле се најбоље види да онај који није с малим задовољан обично не добије ништа.
    Јонке
  2. 2.

    који је добре воље, добро расположен; срећан.

    — Сама је била задовољна са собом.
    Крањч. Стј
    У животу твоме јеси ли имо̂ задовољних дана?
    Ил.
Изворни текст (OCR)
за̏дово̄љан, -љна, -љно 1. који има оно што жели, који је задовољен у својим жељама, који не тражи више и друкчије од оног што има. — Фдатле се најбоље види да онај који није с малим задовољан обично не добије ништа. Јонке. 2. који је добре воље, добро расположен; срећан. — Сама је била задовољна са собом. Крањч. Стј. У животу твоме јеси ли имо̂ задовољних дана? Ил.