задоја́ва̄ње

задојавање

задојавање

том 2, стр. 105, редослед 7

—
гл. им. од задојавати (се) задоја́вати (се), -о̀ја̄ва̄м (се) несврш. и уч. према задојити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

задоја́ва̄ње с гл. им. од задојавати (се). задоја́вати (се), -о̀ја̄ва̄м (се) несврш. и уч. према задојити (се).