заду́бити

задубити

Стална адреса

Лема

задубити

Извор

том 2, стр. 108, редослед 11

1.
= задупсти 1. ући дубље (у што), забости, задати (рану).
— Свака на њем гробница смртну теби рану задуби.
Прер.
2.
фиг. уперити, упрети (очи, поглед).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— До ње стајаше Ђуро Даничић, задубив своје очи у лице красне дјевојке.
Шен.

Пододреднице

~ се

= задупсти се предати се слв нечему, унети се у нешто. — Задубила се у мисли. Том. Задубила се у посао па ради. Срем. И леже на диван, задубивши се зловољно у шару на плафону. Матош

= задупсти се предати се слв нечему, унети се у нешто.

Изворни текст (OCR)

заду́бити, за̀дӯбӣм сврш. = задупсти 1. ући дубље (у што), забости, задати (рану). — Свака на њем гробница смртну теби рану задуби. Прер. 2. фиг. уперити, упрети (очи, поглед). — До ње стајаше Ђуро Даничић, задубив своје очи у лице красне дјевојке. Шен.