Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за̀жалити

сврштом 2, стр. 110

за̀жалити

зажалити

Лема

зажалити

Извор

том 2, стр. 110, редослед 21

  1. 1.

    стати жалити, осетити жалост због нечега.

    — Зажали само што није школован.
    Срем.
    Зажали што урар још није у дућану.
    Кол.
  2. 2.а.

    пожалити (кога).

    — Само им немој попустити и зажалити их.
    Сим.
    Севапније вам је не зажалити младића кад тужи за својом драгом.
    Вес.
  3. 2.б.

    бити жао, криво на кога.

    — Да ти рекнем што за удају], ко зна ... можеш после зажалити на ме.
    Глиш.

Пододреднице

~ се

пожалити се (на кога, на што). — Кад се напи воде, уздахну чича Јордан и зажали се озбиљно. Срем

пожалити се (на кога, на што).
Изворни текст (OCR)
за̀жалити, -ӣм сврш. 1. стати жалити, осетити жалост због нечега. — Зажали само што није школован. Срем. Зажали што урар још није у дућану. Кол. 2. а. пожалити (кога). — Само им немој попустити и зажалити их. Сим. Севапније вам је не зажалити младића кад тужи за својом драгом. Вес. б. бити жао, криво на кога. — Да ти рекнем што за удају], ко зна ... можеш после зажалити на ме. Глиш.