зажа́рити
зажарити
Лема
зажарити
Извор
том 2, стр. 111, редослед 2
- а.
усијати грејањем.
— Напољу, на мангалу, дјечак је зажарио два парчета гвожђа.
Ријечи књижевника кидале су се с уста и преносиле у срца да ту зажаре сан о слободи. КХ 193б.
- б.
обасјати да изгледа као усијано.
— И док високо црн кобац крстари, крила му сунчев сјај зажари.
Пододреднице
1. усијати се. 2. а. постати пламвно црвен, зацрвенети се (од сунчаног светла и сл.). — Море се на истоку зажарило. Кум. Као да дуа тужан обред снује у зажарено тихо предвечерје. Радул. б. заруменети св, зајапурити се (о лицу); засијати се (о очима). — Бришући ознојено и зажарено лице, приђе к прозору. Ранк. Бакоњи се лице зажари. Мат. фиг. Једино што се крв моја зажари. Дис
Изворни текст (OCR)
зажа́рити, за̀жа̄рӣм сврш. а. усијати грејањем. — Напољу, на мангалу, дјечак је зажарио два парчета гвожђа. Лал. фиг. Ријечи књижевника кидале су се с уста и преносиле у срца да ту зажаре сан о слободи. КХ 193б. б. обасјати да изгледа као усијано. — И док високо црн кобац крстари, крила му сунчев сјај зажари. Мас