Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зажѐћи

сврштом 2, стр. 111

зажѐћи

зажећи

Лема

зажећи

Варијанте

за̀жећи

Извор

том 2, стр. 111, редослед 15

  1. 1.

    учинити да што гори, запалити, упалити.

    — Чувар ... зажегао зубљу. Павл. фиr. изазвати, подстаћи.
    — Не смијемо ништа започети што би народ к витештву зажегло.
    Њег.
    Турци ... зажегоше у њима жељу за борбом и славом.
    Шимун.
  2. 2.

    опалити (пушку); севнути (о муњи, грому).

    — Ја зажего̑ из штуца, прас!
    Коч.
  3. 3.

    фиг. побећи, загрепсти; исп. заждити (3).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислуисп. — испореди
    — У трен ока поскакали су из раке ... и зажегли преко ЊџВа. Ран.

Пододреднице

~ се

запалити се. — Од приповести моје отрова ... зажегло би се море дебело. Кост. Л

запалити се.
Изворни текст (OCR)
зажѐћи и за̀жећи, зажѐже̄м сврш. 1. учинити да што гори, запалити, упалити. — Чувар ... зажегао зубљу. Павл. фиr. изазвати, подстаћи. — Не смијемо ништа започети што би народ к витештву зажегло. Њег. Турци ... зажегоше у њима жељу за борбом и славом. Шимун. 2. опалити (пушку); севнути (о муњи, грому). — Ја зажего̑ из штуца, прас! Коч. 3. фиг. побећи, загрепсти; исп. заждити (3). — У трен ока поскакали су из раке ... и зажегли преко ЊџВа. Ран.