зазвр́љити

зазврљити QA: medium

зазврљити

том 2, стр. 113, редослед 23

в.
индив. в. зазврјати.
индив. — индивидуалнов. — (после броја) век
— Одмах му је оно »дечко« зазврљило у ушима као несносна звечка. Божић.3

Изворни текст (OCR)

зазвр́љити, за̀звр̄љӣм сврш. индив. в. зазврјати. — Одмах му је оно »дечко« зазврљило у ушима као несносна звечка. Божић.3