за́зор
зазор
Лема
зазор
Извор
том 2, стр. 115, редослед 2
- 1.
оно од чега људи зазиру, срам, стид, срамота.
— Није зазор спомињати оно што је некоћ било.
Сети се да је субота и да би било зазор ... ма какав посао радити.
- 2.
стрепња; дивљење.
— На Ловћен гледах, у сну, с Цетиња, пун зазора, ка негда, дјетиња.
Госпође је с удивљењем и племенитим зазором гледаху.
Фразе
без зазора без стида, без устручавања, слободно, без страха; ~ и срамота нар. песн. срамота; ~ ми је срамота ме је; устручавам се; у ~ узимати у зло, за зло узимати.
Изворни текст (OCR)
за́зор м 1. оно од чега људи зазиру, срам, стид, срамота. — Није зазор спомињати оно што је некоћ било. Јурк. Сети се да је субота и да би било зазор ... ма какав посао радити. Андр. И. 2. стрепња; дивљење. — На Ловћен гледах, у сну, с Цетиња, пун зазора, ка негда, дјетиња. Кост. Л. Госпође је с удивљењем и племенитим зазором гледаху. Ков. А.