Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

за́зоран

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 115

за́зоран

зазоран

Лема

зазоран

Извор

том 2, стр. 115, редослед 3

  1. а.

    који изазива зазор, кеји заслужује осуду, сраман, стидан.

    — Ми смо у нашој кући доста оскудни, али се чувамо од свега зазорноrа.
    Шапч.
    Шта је ту дакле неприродна, шта зазорна? Шен. фиr. песн. стидљив. —У зазорно ме чело пољуби.
    Кост. Л.
  2. б.

    неповољан, непријатан, неугодан.

    — Одредбе ... могу бити зазорне Порти.
    Гавр.
    Њему је годило господовати, али велике бриге бијаху му зазорне.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
за́зоран, -о̄рна, -о̄рно а. који изазива зазор, кеји заслужује осуду, сраман, стидан. — Ми смо у нашој кући доста оскудни, али се чувамо од свега зазорноrа. Шапч. Шта је ту дакле неприродна, шта зазорна? Шен. фиr. песн. стидљив. —У зазорно ме чело пољуби. Кост. Л. б. неповољан, непријатан, неугодан. — Одредбе ... могу бити зазорне Порти. Гавр. Њему је годило господовати, али велике бриге бијаху му зазорне. Шен.