заина́дити

заинадити

Лема

заинадити

Извор

том 2, стр. 116, редослед 13

—
в. заинатити се.
— Мислио је на оноr што се заинади.
Комб.
А највише се заинадишпе онда кад Марко даде молбу. Ћор. заина́тнти (се), -ѝна̄тӣм (се) сврш. 1. почети радити упркос, за инат; испољити инат, бити тврдоглав, устврдоглавити се.
— Ишчупати би хтео пањ с кореном. Заинатио се.
Дав.
А шта ти је то краљ дао кад си се толико за њ заинатио?
— ругао се даље.
Ћоп.
2. уз. повр. посвађати се.
— Све се заинати једно са другим. Све се задушмани.
Ћор.

Изворни текст (OCR)

заина́дити се, -ѝна̄дӣм се сврш. в. заинатити се. — Мислио је на оноr што се заинади. Комб. А највише се заинадишпе онда кад Марко даде молбу. Ћор. заина́тнти (се), -ѝна̄тӣм (се) сврш. 1. почети радити упркос, за инат; испољити инат, бити тврдоглав, устврдоглавити се. — Ишчупати би хтео пањ с кореном. Заинатио се. Дав. А шта ти је то краљ дао кад си се толико за њ заинатио? — ругао се даље. Ћоп. 2. уз. повр. посвађати се. — Све се заинати једно са другим. Све се задушмани. Ћор.