заѝрлнја
заирлнја
Лема
заирлнја
Етимологија
Turkish
Извор
том 2, стр. 116, редослед 21
- —
човек који води бригу о заири, храни.
dialectal— Кнез Пејо заирлија. Сур. заѝскати, за̀иште̄м и покр. за̀ишће̄м (имп. заѝшти) сврш. 1. обратити се некомв са захтевом да нешто да̂, донесе и сл., затражити.
— Тада заискаше каву.
Заишгти шта хоћеш од њеrа
— даће ти.
Он се отресе дремежа, душа заиска рада.
2. запитати.
— Заисках да чујем ближе како су га то преварили.
Пододреднице
затражити, замолити допуштење. — Ја сам се заискао у оца, тј. заискао сам допуштење да могу нпр. отићи. И-Б Рј. за̀нскрити (се), -ӣм (се) сврш. зас(и)јати, засветлети искрама, варницама (обично о очима, сузама). — Заискрило ми се пред очима, те сам видио све звијезде. Кум. Долазе! Заиграше срца, заискрише очи. Гор. фиг. У жутим очима заискри му пркосан пламичак. Ћоп
Изворни текст (OCR)
заѝрлнја м тур. покр. човек који води бригу о заири, храни. — Кнез Пејо заирлија. Сур. заѝскати, за̀иште̄м и покр. за̀ишће̄м (имп. заѝшти) сврш. 1. обратити се некомв са захтевом да нешто да̂, донесе и сл., затражити. — Тада заискаше каву. Јурк. Заишгти шта хоћеш од њеrа — даће ти. Вес. фиг. Он се отресе дремежа, душа заиска рада. Глиш. 2. запитати. — Заисках да чујем ближе како су га то преварили. Нед.