за̀качити

закачити

Лема

закачити

Извор

том 2, стр. 122, редослед 14

2.
(аор. 2. и
3.
л за̏качӣ) = заквачити.
1.
обесити; прик(в)ачити.
— Да ли га коноп синоћ закачисмо за греду?
Ранк.
2.
заденути.
— Поп закачио оба палца за вишњев појас.
Шапч.
3.
запети, наићи на сметњу.
— Кроз шуму можеш провући неколико пластова ... да не закачиш о дрво.
Ранк.
4.
дохватити, захватити, погодити, окрзнути.
— Ланац којим су биле везане бомбе је закачио мост и веза преко Дрине била је прекинут.
Дед. В.
Забрањено је противнику палицу закачити.
Хок.
Шта је? Чујем да си рањен.
— Ништа нарочито. Закачило мало леву руку.
Ћос. Д.
Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!
Глиш.
5.
фиr. довести кога у незгодан положај, у теснац, притеснити.
— Како да се од оваквих ... неисправности ослободимо, запитаће понеко кога сам ...овим својим напоменама закачио.
Бел.
6.
закопчати, прикопчати, привезати.
— Неком инстинктивном гестом закачио оба кажипрста један о други као копче.
Крл.
7.
одузети што од другога, закинути, оштетити.
— Све му мало, све граби туђе, све рад да закачи другог.
Глиш.
Згоде у новелама се углавном крећу око питања ... како ће трговчић закачити невјешта куnца.
Барац
8.
дирнути, боцнути, пецнути.
— Умела је да насмеје и да закачи, али никад није вређала.
Рист.

Пододреднице

~ се

= заквачити се 1. запети, задржати се; ухватити се. — Кошуљица у реци беше се закачила за неки камен. Глиш. фиг. Гдје год се истицао његов проблем ту се он закачио. Бег. 2. везати се; прилепити се. — Либерална интелигенција није регрутовала војску у народу; она се просто закачила за већ готову обреновићевску странку. Јов. С. 3. дохватити се, споречкати се, свадити се. — Још исте се вечери по испраћају новинара закачио са Жићом Громом око малог учинка његове смене. Дав. Његов се бурш закачио с неким војником. Бег. 4. дирнути, напасти. — Кад Хорације хоће да се мало закачи за неко женско лице, он то чини са много ... укуса. Цар М

= заквачити се 1. запети, задржати се; ухватити се.везати се; прилепити се.дохватити се, споречкати се, свадити се.дирнути, напасти.

Изворни текст (OCR)

за̀качити, -ӣм сврш. (аор. 2. и 3. л. за̏качӣ) = заквачити. 1. обесити; прик(в)ачити. — Да ли га коноп синоћ закачисмо за греду? Ранк. 2. заденути.— Поп закачио оба палца за вишњев појас. Шапч. 3. запети, наићи на сметњу. — Кроз шуму можеш провући неколико пластова ... да не закачиш о дрво. Ранк. 4. дохватити, захватити, погодити, окрзнути. — Ланац којим су биле везане бомбе је закачио мост и веза преко Дрине била је прекинут. Дед. В. Забрањено је противнику палицу закачити. Хок. Шта је? Чујем да си рањен. — Ништа нарочито. Закачило мало леву руку. Ћос. Д. фиг. Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале! Глиш. 5. фиr. довести кога у незгодан положај, у теснац, притеснити. — Како да се од оваквих ... неисправности ослободимо, запитаће понеко кога сам ...овим својим напоменама закачио. Бел. 6. закопчати, прикопчати, привезати. — Неком инстинктивном гестом закачио оба кажипрста један о други као копче. Крл. 7. одузети што од другога, закинути, оштетити. — Све му мало, све граби туђе, све рад да закачи другог. Глиш. Згоде у новелама се углавном крећу око питања ... како ће трговчић закачити невјешта куnца. Барац. 8. дирнути, боцнути, пецнути. — Умела је да насмеје и да закачи, али никад није вређала. Рист.