за̏кле̄т
заклет
Лема
заклет
Извор
том 2, стр. 125, редослед 27
- 1.
трп. прид. од заклети (се).
- 2.
уклет, зачаран.
— Узела је Јанка описивати, дакако, у таквом лику да је више изгледао као ... заклети кнежевић неголи као људско чељаде.
- 3.
који је (нешто) у највећој мери; најватренији; непомирљив, огорчен.
— Није му пријала та јадранска клима, њему заклетом сјеверњаку.
Живановић ... је заклети чувар светиња Вукових и Даничићевих.
- 4.
(један) једини (чешће одрично).
— Узме хамут сена, запали га, урла по подруму, па после ни једног заклетог пацова].
Изворни текст (OCR)
за̏кле̄т, -а, -о 1. трп. прид. од заклети (се). 2. уклет, зачаран. — Узела је Јанка описивати, дакако, у таквом лику да је више изгледао као ... заклети кнежевић неголи као људско чељаде. Ђал. 3. који је (нешто) у највећој мери; најватренији; непомирљив, огорчен. — Није му пријала та јадранска клима, њему заклетом сјеверњаку. Куш. Живановић ... је заклети чувар светиња Вукових и Даничићевих. Скерл. 4. (један) једини (чешће одрично). — Узме хамут сена, запали га, урла по подруму, па после ни једног заклетог пацова]. Шапч.