закло̀пити

заклопити

Лема

заклопити

Извор

том 2, стр. 127, редослед 16

2.
(аор. 2. и
3.
л за̏клопӣ) сврш.
1.
ставити заклопац на нешто, поклопити, покрити поклопцем. —4 Курир је заклопио цистерну. Пол. 195s. Угарак је избацио, лулу заклопио. Берт.
2.
затворити (књигу, очи, уста, врата и сл.).
сл. — слично
— Млада заклопи књигу, дигну се и стави је на полицу.
Шен.
Заклопи очи, нечујно кашљуцну и устаде.
Петр. В.
3.
покрити, ставити што преко чега другог.
— Сву Удбињу огријало сунце, а Сењане облак заклопио.
НП Вук
И цар заклопи рукама лице да му се очи не заблијеште сјајношћу.
Креш.
4.а.
склопити, обухватити.
dialectal
покр. — покрајински
— Дарова му кошуљу од злата, заклопи му руке око врата. НП Вук.р̏
4.б.
фиг. пасти, спустити се.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Ноћ је била сасвим заклопила када су нас повезли пред некакву велику сељачку кућу.
Ђон.
очи некоме бити присутан кад неко умре.;

Фразе

~ очи 1) умрети; 2) заспати;р̏.

Пододреднице

~ се

затворити се, склопити се. — Један једини вал — и над тобом се заклопи понор смрти. Маж. Ф

затворити се, склопити се.

Изворни текст (OCR)

закло̀пити, за̀клопӣм (аор. 2. и 3. л. за̏клопӣ) сврш. 1. ставити заклопац на нешто, поклопити, покрити поклопцем. —4 Курир је заклопио цистерну. Пол. 195s. Угарак је избацио, лулу заклопио. Берт. 2. затворити (књигу, очи, уста, врата и сл.). — Млада заклопи књигу, дигну се и стави је на полицу. Шен. Заклопи очи, нечујно кашљуцну и устаде. Петр. В. 3. покрити, ставити што преко чега другог. — Сву Удбињу огријало сунце, а Сењане облак заклопио. НП Вук. И цар заклопи рукама лице да му се очи не заблијеште  сјајношћу. Креш. 4. покр. а. склопити,  обухватити. — Дарова му кошуљу од злата, заклопи му руке око врата. НП Вук.р̏ б. фиг. пасти, спустити се. — Ноћ је била  сасвим заклопила када су нас повезли пред некакву велику сељачку кућу. Ђон.];