зако̏вати
заковати
Лема
заковати
Извор
том 2, стр. 129, редослед 1
- 2.
(имп. за̀кӯј; аор. 2 и
- 3.
за̏кова̄; р. прид. за̏ковао, -а̄ла; трп. прид. за̏кова̄н) сврш.
- 1.
чавлима, клинцима или каквим другим средством нешто утврдити, учврстити, приковати, прибити.
— Једни су предлагали... да се остане у соби, али да врата закују и не отварају.
- 2.
фиг. чврсто привезати, учинити непомичним.
— Ја сам бар осећао горе на темену рупу, и доле за патос заковане ноге.
Та ријеч све као да их закова.
- 3.
сапети у ланце, оковати.
— Све бацише у тамницу Турци, и у тешко гвожђе заковаше.
Фразе
као закован непомичан.
Пододреднице
1. приковати се. — Као да се заковао за земљу, Петар понови: — Па зашто то? Ђил. 2. фиг. настанити се стално (као прогнаник), неодвојиво се везати. — А весело некоћ срце ти је било, ... кад ускоку дједу туђинац досуди, у ове се пусте заковати стране. В 1335
Изворни текст (OCR)
зако̏вати, за̀кује̄м (имп. за̀кӯј; аор. 2 и 3. л. за̏кова̄; р. прид. за̏ковао, -а̄ла; трп. прид. за̏кова̄н) сврш. 1. чавлима, клинцима или каквим другим средством нешто утврдити, учврстити, приковати, прибити. — Једни су предлагали... да се остане у соби, али да врата закују и не отварају. Чол. 2. фиг. чврсто привезати, учинити непомичним. — Ја сам бар осећао горе на темену рупу, и доле за патос заковане ноге. Лаз. Л. Та ријеч све као да их закова. Лоп. 3. сапети у ланце, оковати. — Све бацише у тамницу Турци, и у тешко гвожђе заковаше. НП Вук.